САВРЕМЕНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ И „ПОЛИТИЧКИ ИДИОТИ“
DOI:
https://doi.org/10.18485/Keywords:
политика, демократија, одговорност, активно и пасивно политичко право, политички идиотAbstract
Циљ рада јесте анализа интересантног феномена површног и привидног интересовања за политичко одлучивање у којем се (не)свесно занемарује примат фактицитета и стварне постојеће могућности. Занемаривање стварне политичке реалности и инсистирање на опцијама које у реалности нису доступне води непрекидном моралном и друштвеном осуђивању доносиоца политичких одлука који немају реалну могућност да донесу одлуку која се од њих тражи, будући да она није у инвентару онога што је реално постојеће, нарочито када се ради о одлучивању у сфери међународне политике. Аутор истражује узроке и импликације оваквог приступа политици и повлачи паралеле између античке дефиниције политичког идиота и савременог поимања овог феномена, у контексту незаинтересованости за стварности и привидног бављења политиком у сфери идеалног, замишљеног и жељеног.
Downloads
References
Бабић, Ј. (2018). Наука и стварност. У Идеја филозофског факултета и савремени универзитет (pp. 57-62). Источно Сарајево: Филозофски факултет у Источном Сарајеву.
Васовић, В. (2009). Савремене демократије, Том I. Београд: Службени гласник.
Симеуновић, Д. (2009). Увод у политичку теорију. Београд: Институт за политичке студије.
Станар, Д. (2019) „Демократија, стручност и лојалност: систем плена или олигархија експерата“. Зборник Матице српске за друштвене науке, No. 172 (4): 551-560.
Станар, Д. (2021). Етика међународне политике. Београд: Добротољубље.
Babić, J. (2005). Moral i naše vreme. Beograd: JP Službeni glasnik.
Kangrga, M. (2004). “Kantova etika”. Arhe, 1/2004Č: 59-91.
Nardin, T. (1992). Ethical Traditions in International Affairs. In T. Nardin and D. Mapel (eds.), Traditions of International Ethics (pp. 1-19). Cambridge: Cambridge University Press, Nikolić, O. (2013). „Referendum: sa posebnim osvrtom na Švajcarsku i Hrvatsku“. Strani pravni život, 1/2013: 13-25.
Schudson M. (2006). “The trouble with experts – and why democracies need them”. Theory and Society, XXXV, 5-6/2006: 491-506.
Volzer M. (2010). Pravedni i nepravedni ratovi. Beograd: Službeni glasnik.
Walzer M. (1973). “Political Action: The Problem of Dirty Hands”. Philosophy and Public Affairs, Vol. 2 (2): 160-180.