ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ КАО ИЗВОР ОБАВЕШТАЈНОБЕЗБЕДНОСНИХ ПОДАТАКА

Филип, С. Филиповић

doi:10.18485/uunt_pl.2023.2.3.2

Authors

Филип, С. Филиповић Дипломирани политиколог Author

DOI:

https://doi.org/10.18485/uunt_pl.2023.2.3.2

Keywords:

друштвене мреже, извори обавештајно-безбедносних података, обавештајно-безбедносне службе, сакупљање обавештајно-безбедносних података

Abstract

Друштвене мреже су један од најзначајних извора информисања у савременом друштву. На друштвеним мрежама се објављују различите врсте података. Од приватних и личних, политичких, идеолошких, безбедносних, до разноврсних информација из света економије. Сваки податак може сам за себе, или у једном ширем или ужем контексту, имати одређено обавештајно значење. У раду ће бити објашњено како се друштвене мреже могу користити као обавештајни извор сазнања, колики је значај прикупљања информација из отворених извора, као и који су то изазови са којима се обавештајна заједница суочава када је реч о овом методу прикупљања података. У овом истраживању аутор је покушао да објасни како се друштвене мреже могу користити као извор обавештајних података, који је значај прикупљања података из отворених извора, а посебно са друштвених мрежа, као и то који су изазови са којима се обавештајна заједница суочава када је реч о овом методу прикупљања података. Природа истраживања захтева мултиметодски приступ, који укључује примену разних поступака за систематско прикупљање и интерпретацију података из различитих извора.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Бајагић, М. (2010). Методика обавештајног рада. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.

Бошковић, Г. и Ђурђевић, З. (2011): Примена графичких метода за приказ информација у истрагама огранизованог криминала, Безбедност, 3/2010, Криминалистичко-полицијска академија, Београд.

Крстешић, А. (2016). Примена обавештајне анализе у борби против савремених изазова, ризика и претњи, Теорија и пракса безбедност за будућност. Београд: Безбедност и кризни менаџмент.

Мијалковић, С. (2019). Обавештајне структуре терористичких и криминалних организација. Журнал за криминалистику и право, Београд: Криминалистичко полицијска академија.

Милошевић, М., Матић, Г. и Мијалковић, М. (2017). Класификација малициозних активности у сајбер простору и организација сајбер безбедности у Републици Србији. Београд: Факултет безбедности.

Стевановић, Д. и Ђурђевић, М. (2017). Интернет ствари, лична и материјална безбедност. Београд: Академија за националну безбедност.

Стојадиновић, М. (2014). Ноам Чомски и савремено друштво. Београд: Институт за политичке студије.

Christopher H., Moran M., Salisbury D. (2014): Open Source Intelligence in the Twenty First Century- New Approaches and Opportunities, (ed. Croft S.), Center for Science and Security Studies, King’s College London, UK.

Harris, P. (2008): Here Comes Everybody - The Power of Organizing Wthout Organizations, CRM.

Johnson, L.K., (2010): The Oxford Handbook National Security Intelligence, Oxford University Press.

Mijalković, S. (2015). Trash Intelligence kao metod obaveštajno-bezbednosnog rada. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.

Spinello, R. (2011): Privacy and Social Networking Technology, International Review of Information Ethics, Vol. 16: .

На друштвеним мрежава проведемо 116 минута дневно“, Доступно на: https:// www.danas.rs/tehnologije/nadrustvenim-mrezama-provedemo-116-minuta-dnevno/ посећено 11.05.2022.

„Преглед тржишта телекомуникација у Републици Србији у 2011 години“, РАТЕЛ, Доступно на: https://www.ratel.rs/upload/documents/Pregled_trzista/Pregled%20trzista%20 telekomunikacija%20u%20 Republici%20Srbiji%20u%202011_godini.pdf посећено 11.05.2022.

„A Brief History of Open Source Intelligence“ Доступно на: https://www.bellingcat. com/resources/articles/2016/07/14/a-brief-history-of-open-source-intelligence/ посећено 20.05.2022.

„What happens online in 60 seconds 2020” Доступно на: https://www.google.com/ search?q=what+happens+online+in+60+seconds+2020&source=lmns&client=o pera&hl=enUS&ved=2ahUKEwjVhPzTw5PqAhUN7xoKHZcbD48Q_AUoAHoECAEQAA посећено 10.05.2022.