ПРИВАТИЗАЦИЈА БЕЗБЕДНОСТИ И ЊЕН УТИЦАЈ НА ПРОМЕНУ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

Слободан М. Анђелковић

doi:10.18485/

Authors

Слободан М. Анђелковић Факултет за међународну политику и безбедност Универзитет Унион – Никола Тесла, Београд Author

DOI:

https://doi.org/10.18485/

Keywords:

приватизација безбедности, приватне војне компаније, приватне безбедносне компаније, оружани сукоби, међународни односи

Abstract

Рад истражује утицај приватизације безбедности као специфичног процеса који је условио стварање новог безбедносног концепта, и његовог утицаја на међународне односе, а посебно на односе између водећих светских и регионалних сила. Међународноправна и политичка одговорност ангажованих страна у сукобу представља кључно исходише овог истраживања са критичким освртом на постојеће стање и немогућност међународних организација, у првом реду УН, да узму активније и ефикасније учешће у медијацији актуелних оружаних сукоба. Приватизација безбедности, између осталог, ствара прилике у којима се за различите услуге из домена војног спектра користе приватне војне компаније, па владе држава које су их фактички ангажовале немају (или негирају) формални удео у њиховом деловању, што утиче на природу њихових односа са другима актерима или заинтересованим странама у том сукобу. Међународни чиниоци који су прихватили приватизацију безбедности и развили механизме за њену употребу, формулишу своју спољну политику на терену далеко активније и директније од других актера међународних односа. У раду се анализира потреба за приватизацијом безбедности у неефикасним државама које су принуђене да супституишу традиционалне (државне) носиоце безбедносних функција.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Кајтез И (2009), Револуционарно насиље, Факултет безбедности, Београд Стојадиновић М. (2019) ,, Изазови „малих” и „средњих” држава у мултиполарном свету“, (прегледни рад), Српска политичка мисао, vol. 64, бр. 2, Институт за политичке студије, Београд, стр. 125-138.

УН (1989), Међународна конвенција против регрутовања, употребе, финансирања и обуке плаћеника, International Convention Against the Recruitment, Use, Financing and Training of Mercenaries.

Cameron L. (2006), Private military companies: their status under international humanitarian law and its impact on their regulation, International Review of the Red Cross , Volume 88 Number 863 September.

Faite А. (2008) Involvement of Private Contractors in Armed Conflict: Implications under International Humanitarian Law, International Committee of the Red Cross.

Ghani А. and Lockhart С. (2008), Fixing Failed States: A Framework for Rebuilding a Fractured World, New York: Oxford University Press USA.

Isenberg D. (2009) „Private Military Contractors and US Grand Strategy”. PRIO Report 1/2009. Oslo: Peace Research Institute Oslo (PRIO).

Jeffery I. (2007) “THE PRIVATISATION OF VIOLENCE AND SECURITY SECTOR REFORM IN AFRICA: NIGERIA AND SOUTH AFRICA EXAMINED.” Journal of Peacebuilding & Development 3, no. 2, 24–37.

Korać S. (2015) „Upotreba privatnih vojnih kompanija u međunarodnim sukobima – etičke kontroverze“, Vojno delo, godina LXVII, br. 3/2015, Ministarstno odbrane Republike Srbije, Beograd, str. 9-29

Ojserkis R. (2014) „THE UNITED STATES & THE BEGINNING OF THE COLD WAR ARMS RACE - The Truman Administration’s Arms Build-Up of 1950-1951

RAND (2022) China’s Weapons Exports and Private Security Contractors, DOI: https://doi.org/10.7249/TLA2045-1.

Stanar D. (2020), “Paramilitary Organizations and Private Military Companies in War: How to Restrain What You Do Not Control?”, in Patrick Mileham (ed.), Jus Post Bellum: Restraint, Stabilisation and Peace, Brill/Nijhoff, Leiden, pp. 362-387.

Vines А. (2000) “Mercenaries, Human rights and Legality“, in Mercenaries, An African Security Dilemma, edited by A.-F. Musah and J. Kayode Fayemi, Pluto Press, London

Vitasek K. (2010), Mike Ledyard and Karl Manrodt, Vested Outsourcing: Five Rules That Will Transform Outsourcing, London: Palgrave Macmillan.